Bogojavljenska vodica

Bogojavljenska vodica se uvek pije u tri gutljaja i pri tom se izgovaraju ove reči: U ime Oca (uz prvi gutljaj), i Sina (uz drugi gutljaj) i Svetoga Duha (uz treći gutljaj). 

Srbi posebno veruju u lekovitost bogojavljenske vodice koja se iz crkve nosi kući i čuva kao čudotvorna sveta tečnost. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela. Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.

Na grčkom „sveta voda“ se zove „agijazma“ (Αγίασμα) – „svetinja“. Svetinjom se zove ono što je ispunjeno blagodati Božijom. To mogu biti mošti svetaca, ikone, miro, nafora. Ali ipak, prvenstveno, pod „svetinjom“ „agijazmom“, podrazumeva se voda, nad kojom je izvršen čin vodoosvećenja. 

Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu.
Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju narod uglavnom i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko je dugo čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru vodicu.

No, glavno pitanje je „nakon jedne godine, kada stigne nova vodica, šta da se radi sa starom?“ Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj kojeg je crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.
Dakle, po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina bogojavljenske vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće.U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.

Bogojavljenska vodica se upotrebljava od Krstovdana uoči Bogojavljenja i osvećenja vodice na sam dan Bogojavljenja pa do odanija Bogojavljenja. Tokom tih dana se vodica upotrebljava za sve što je na duhovnu korist i zdravlje, a nakon odanija praznika se upotrebljava u slučaju da se neko razboli ili se ne oseća dobro. Uzima se ujutro natašte. Bogojavljenska voda je potvrda pravoslavne vere. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti: i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojni su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi. Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom se samo pije u slučaju bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru. Verovanje kaže i da danas trudnicama valja dati Bogojavljensku vodicu, pogotovo onima koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravu decu.