Afrička kuga svinja: Ko snosi odgovornost za širenje zaraze?
Afrička kuga svinja ove godine odnela je oko 30.000 grla u Srbiji, a dok država najavljuje nove mere za suzbijanje bolesti, stručnjaci različito vide uzroke njenog širenja. Dok jedni ukazuju na nedovoljnu kontrolu populacije divljih svinja, drugi smatraju da je presudno dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera na farmama.Borba protiv afričke kuge svinja ulazi u novu fazu, ali pitanje odgovornosti za širenje bolesti i dalje izaziva različita mišljenja stručne javnosti.
Profesor stočarstva Vitomir Vidović smatra da je država još nakon prvih slučajeva 2019. godine trebalo odlučnije da reaguje i smanji brojnost divljih svinja, koje predstavljaju jedan od glavnih rezervoara virusa. Kako navodi, divlje svinje u potrazi za hranom prilaze farmama, zbog čega ni gazdinstva sa visokim nivoom zaštite nisu u potpunosti bezbedna.
Pored direktnih gubitaka zbog eutanazije zaraženih životinja, Vidović upozorava i na dugoročne posledice po stočarsku proizvodnju. Uklanjanje priplodnih krmača smanjuje buduću proizvodnju prasadi, dok prisustvo bolesti ograničava izvoz svinjskog mesa i povećava zavisnost Srbije od uvoza.
Sa druge strane, konsultantkinja Udruženja odgajivača svinja Sanja Čelebićanin ističe da značajan deo odgovornosti snose i sami proizvođači koji ne primenjuju propisane biosigurnosne mere. Među najčešćim propustima navodi ispašu svinja u šumama, hranjenje pomijama, kao i nekontrolisane kontakte radnika sa drugim gazdinstvima i lovištima.
Kako naglašava, upravo je čovek najkritičnija karika u sprečavanju širenja virusa, jer nepoštovanje veterinarskih preporuka omogućava unošenje zaraze na farme.
Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali je gotovo uvek smrtonosna za domaće i divlje svinje. Kako vakcina još ne postoji, jedina efikasna zaštita ostaje dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera, kontrola prometa životinja i sprečavanje kontakta sa divljim svinjama.
Ministarstvo poljoprivrede u međuvremenu je najavilo pojačan odstrel divljih svinja, smanjenje njihove brojnosti i moguće ograničavanje kretanja ljudi u pojedinim šumskim područjima. Stručnjaci se, uprkos različitim pogledima na odgovornost, slažu u jednom – samo istovremena kontrola populacije divljih svinja, stroga primena biosigurnosnih mera i efikasan nadzor prometa životinja mogu doprineti suzbijanju jedne od najvećih pretnji domaćem svinjarstvu.
Afrička kuga svinja pokazuje da je za uspešnu borbu protiv bolesti potrebna zajednička odgovornost države, veterinarskih službi, lovačkih organizacija i samih proizvođača. Bez dosledne primene svih mera, rizik od novih žarišta i daljih ekonomskih gubitaka ostaje visok.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest