"Jaz između plata u javnom i privatnom sektoru najveća prepreka u dogovoru o minimalcu"
   19 Aug 2021, 10:48    Beograd    rts    Elena Marjanović


"Jaz između plata u javnom i privatnom sektoru najveća prepreka u dogovoru o minimalcu"

Veliki je jaz između plata u javnom sektoru i onih kod privatnika zbog čega je teško očekivati da će poslodavci prihvatiti zahtev sindikata da minimalac u Srbiji bude 39.000 dinara, rekla je za RTS glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.

Pre dva dana počeli su pregovori o minimalnoj ceni rada. Pregovori države, sindikata i poslodavaca trebalo bi da se završe početkom septembra, a konačnu odluku o visini minimalne cene rada doneće Socio-ekonomski savet. Sindikati traže minimalac u visini od 39.000 dinara, dok je pozicija države bliža 35.000 dinara.

  "Neki dogovor se uvek postigne, problem je uvek oko visine. Unija poslodavaca nije za predlog sindikata jer nije sigurno da mogu da tu sumu isplaćuju. Prosečne plate kod preduzetnaka su 33.000 dinara, a u javnom sektoru 73.000. To nam govori da su mnogo bolje plate u javnom sektoru, gde se takođe najavljuje rast, a pitanje je da li poslodavac u privatnom sektoru može da zaradi i isplati tolike plate. Izvesno je da poslodavci nisu za povećanje do nivoa od 39.000", rekla je urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.

Prema njenim rečima, poslodavci žele da zadrže dobre radnike, jer se situacija menja i više ne važi "ako nećeš ti ima ko hoće".

"Nema više dovoljno ljudi kao ranije, posebno su u deficitu neka zanatska zanimanja. Velika je potražnja za, recimo, radnicima u građevini, pa se čak i uvozi radna snaga i nije retkost da imate radnike iz Turske, Indije. Tu je i uticaj pandemije, ali i promena na samom tržištu rada", objašnjava Radojičićeva. Kada je reč o privredi, Radojičićeva kaže da smo već u trećem kvartalu i da može da se vidi kako prolazi ova godina.

"Rast BDP-a od 6,5 odsto je realan, jer naša privreda nije imala mnogo oblasti koje su direktno pogođene pandemijom. Mi se ne oslanjamo u velikoj meri na turizam kao neke druge zemlje već su nam glavne privredne grane pre svega vezane za proizvodnju hrane i izvoz. Prošle godine imali smo pad od oko 1 odsto i sa prognoziranim rastom od 6,5 odsto vraćamo se na nivo iz 2019. godine. I na globalnom nivou prosečan rast je oko 6 odsto i zato bi bilo dobro da u narednim godinama naš rast bude veći od globalnog proseka", istakla je glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar".

Prema njenim rečima, prava slika privrede videće se kada prestanu državne dotacije, a svet će se u narednim godinama verovatno suočiti sa nekom novom ekonomskom krizom upravo zbog zaduživanja koje je dozvoljeno zbog pandemije.

Ekonomista Nurijel Rubini, koji je predvideo ekonomsku krizu 2008. godine, nedavno je upozorio da svetu preti na stagflaciju, stanje u kome nema ekonomskog rasta, a imamo inflaciju, što je sve uslovljeno dužničkom krizom.

"On kaže da će jedan vid poremećaja biti i seljenje velikih firmi iz zemalja sa jeftinom radnom snagom bliže Evropi pa tako pominje da će doći do 'balkanizacije globalnih lanaca snabdevanja", navela je Radojka Nikolić.



"BIP je tužna priča privatizacije"



Kompanija "Autočačak" je kupila je pre dva dana Beogradsku industriju piva za nešto više od dve milijarde dinara, odnosno oko 17,7 miliona evra. Radojka Nikolić podseća da je na početku privatizacije u našoj zemlji kapital BIŠ-a nio procenjen na čak 500 miliona ondašnjih maraka.

"BIP je mnogo tužna priča, jer je to bila najznačajnija pivara koja je bukvalno puštena niz vodu jer stranci nisu bili zainteresovani za tako veliku pivaru. Početna procena kapitala  bila je na 500 miliona ondašnjih maraka. Strašno je da toliko padne vrednost jedne takve kompanije koja je osim nekretnina imala vrednost i u brendu", rekla je Radojičićeva.

Pandemija je nametnula rad od kuće, a sve češće se govori i o četvorodnevnoj radnoj nedelji koji mnogi poslodavci već primenjuju u Španiji, Novom Zelandu, Danskoj, Islandu pa čak i Japanu.

"To je jedna od posledica pandemije, ali to nije realno za sva zanimanja, posebno ona gde je potrebno fizičko prisustvo. Ima zanimanja gde se produktivnost može ostvariti i za 4 radna dana, ali imate zanimanja gde se radi 24 sata sedam dana u nedelji", rekla je za RTS Radojka Nikolić.



Slične vesti

Prosečna neto zarada za april 96.614 dinara

26 Jun 2024, 9:36

Prosečna bruto zarada obračunata za april iznosila je 133.356 dinara, dok je neto prosečna zarada bez poreza i doprinosa…

Prosečna zarada u Srbiji 96.913, u Požarevcu 88.107 dinara

25 May 2024, 8:43

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada obračunata za mart 2024. godine bez poreza i doprinosa…

Prosečna zarada u Srbiji 94.125, u Požarevcu 88.057 dinara

30 Apr 2024, 13:12

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada obračunata za februar 2024. godine bez poreza i doprinosa…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

EkonomijaKukuruz zauzeo primarno mesto…

Nedelja za nama na Produktnoj berzi donela je pad prometa od 24,31% u odnosu na prethodnu.…

20 Jul 2024, 11:55

KulturaŽeljko Vasić održao koncert na…

Koncert Željka Vasića na Trgu oslobođenja u Požarevcu je poklon Ministarstva bez portfelja…

20 Jul 2024, 10:59

DruštvoViše od 12.000 ljudi zamenilo…

Pred Vladom Srbije je veliki zaokret u politici prema agraru, ističe za RTS Milan Krkobabić,…

20 Jul 2024, 10:52

Kursna lista