"Braničevo" - sedam decenija trajanja i nova stranica savremenog stvaralaštva

Obeležavanje jubileja časopisa „Braničevo“ podudara se sa simbolikom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se širom sveta slavi od 1955. godine sa ciljem promocije čitanja, pisanja i zaštite autorskog stvaralaštva. Ovaj datum nije slučajno izabran – vezuje se za život i delo velikana poput Šekspira, Servantesa i Nabokova.

Ipak, zanimljivo je da „Braničevo“ svojim trajanjem nadmašuje ovu manifestaciju za čak četiri decenije, potvrđujući kontinuitet svoje kulturne misije.

Iako je 1999. godine došlo do prekida u izlaženju, „Braničevo“ se 2004. vraća na kulturnu scenu, potvrđujući snagu i potrebu za opstankom pisane reči.

Uredništvo kontinuirano poziva autore da dostavljaju neobjavljene radove – poeziju, prozu i eseje – koji prolaze pažljivu selekciju zasnovanu na umetničkoj vrednosti, originalnosti, jezičkoj i stilskoj uobličenosti, kao i tematskoj relevantnosti. Posebno se vrednuju radovi koji donose novu perspektivu i uspostavljaju dijalog sa savremenim trenutkom i tradicijom.

Redakciju čine Tanja Živković i Ana Hranisavljević, dok je urednica Jelena Čobić Stanisavljević. Izdavač je Narodna biblioteka „Ilja M. Petrović“ Požarevac, na čelu sa direktorkom Verom Zarić Mitrović, a lekturu potpisuje Slavica Jovanović.



Kao poseban iskorak izdvaja se rubrika „Prvi glasovi“, namenjena mladim autorima do 27 godina, koja im pruža prostor za afirmaciju i izražavanje.

Posebnu vrednost ovom izdanju daje likovni segment sa radovima Dragutina Simića, umetnika koji je kroz svoje stvaralaštvo zabeležio duh starog Požarevca. 

Simićevi crteži i danas žive kroz ilustracije, kalendare i stalne rubrike, dok se njegovo likovno rešenje za Ljubičevske konjičke igre koristi već decenijama. Njegova dela u ovom broju časopisa ne predstavljaju samo vizuelni okvir, već i snažan most između prošlosti i sadašnjosti.

Zahvaljujući svemu tome, „Braničevo“ se potvrđuje ne samo kao časopis, već kao prostor dijaloga, razmene ideja i živog umetničkog stvaralaštva.